Građani Srbije sve više praktikuje onlajn trgovinu, najviše zahvaljujući platformama koje nude povoljne uslove kupovine i pružanje usluga, ali je taj procenat i dalje znatno niži nego u zemljama Evropske unije. To se najbolje može videti upoređivanjem dostupnih podataka koji kažu da u EU 58 odsto potrošača, starosti od 16 do 74 odsto kupuje putem Interneta dok na našim prostorima to čini njih oko 38 odsto.
Iako zaostaje za zemljama Evropske unije, onlajn trgovina u Srbiji je pak zastupljenija nego u nekim zemljama našeg regiona poput Severne Makedonije, u kojoj Internet za kupovinu koristi 27,6 odsto potrošača, Bosne i Hercegovine, gde je taj procenat 25,5 odsto, Crne Gore (18,6 odsto) , Albanije (13,6 odsto).
Ono što treba naglasiti je i to da učešće u onlajn trgovini nije ravnomerno zastupljeno u svim delovima Srbije. Primera radi, najviše potrošača praktikuje onlajn kupovinu u Beogradu, njih 56,4 odsto dok u Vojvodini taj procenat iznosi 46,7 odsto a u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 44,2 odsto. U regionu Južne i Istočne Srbije 37,3 odsto potrošača koristi Internet prilikom kupovine.
Prema podacima Narodne banke Srbije potrošači u našoj zemlji najviše kupuju u domaćim internet prodavnicama a u drugom tromesečju tekuće godine obavili su 19,2 miliona kupovina na Internetu, što je u odnosu na isti period prošle godine, povećanje od 36,1 odsto. Vrednost transakcija u dinarima iznosila je 36.3 milijarde, odnosno 309 miliona evra a u stranim valutama 184,7 miliona evra i 55 miliona dolara.
Godišnje istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji koje je objavio Republički zavod za statistiku pokazuje da najveći broj građana onlajn kupuje odeću i sportske proizvode(69,8 odsto) , sportsku opremu (28,5 odsto), dostavu brze hrane (18,6 odsto), knjige i magazine (6,6 odsto).
Temu pogurao kupovinu
Predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača Vesna Perinčić kaže za NIN da je do espanzije kupovine preko Interneta u Srbiji došlo u najvećoj meri zbog pogodnosti koje nudi kineska platforma Temu.
“ Ta platforma ima dobru reklamnu kampanju, a kupci su zadovoljni jer se nude jeftini proizvodi, poštuju rokovi isporuke, daje mogućnost da se kupljena roba vrati i odobrava povoljne bonuse tako da može i da se uštedi prilikom naručivanja”, navodi naša sagovornica.
Kada je reč o domaćim internet peodavnicama Vesna Perinčić ističe da su u određenim situacijama potrošači zbunjeni na koju adresu treba da upute svoje reklamacije i pitanja o ponuđenim proizvodima i uslugama.
“Dešava se da nezadovoljni potrošači žalbe upućuju platformama na kojima se prodavci oglašavaju gde dobijaju odgovor da one nisu nadležne za reklamaciju te ih upućuju da se u vezi toga direktno obrate prodavcima. Stoga je nužno da takve platforme, koje nisu prodavci, već samo ustupaju prostor trgovcima na svojim sajtovima detaljno obaveste korisnike kako se trgovina na njima odvija i koje su tačne adrese na koje se mogu uputiti žalbe i pitanja, kako bi potrošači bili u prilici da što pre ulože svoju pritužbu i dobiju odgovor prodavca”, ističe Vesna Perinčić.
Kako bi se procenat potrošača koji koriste Internet za kupovinu povećao i na taj način približio onom koji je aktuelan u zemljama Evropske unije poteebna je edukacija kako da koriste prednosti onlajn kupovine a da istovremeno ne budu prevareni a njihovi podaci zloupotrebljeni.
“Nužno je dakle da potrošači budu valjano informatički obučeni čime se na efikasan način izbegava da postanu žrtve obmana na Internetu. Važnu ulogu u edukaciji mogu da odigraju lokalne samouprave ali takođe bi i sami kupci trebalo da unapređuju svoje veštine u korišćenju onlajn usluga u trgovini”, objašnjava Vesna Perinčić.
Nedovoljna obučenost kupaca i nepoverenje
Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević za NIN kaže da broj potrošača koji koriste Internet prilikom kupovine u našoj zemlji ipak nije na zadovoljavajućem nivou i da na takvu situaciju utiče više faktora.
“Nesporno je da je onlajn kupovina u Srbiji danas zastupljenija u većoj meri nego što je to bilo ranije ali je taj procenat i dalje značajno manji nego u zemljama Evropske unije. Jedan od razloga što je to tako je svakako nedovoljna obučenost naših kupaca kada je reč o onlajn trgovini. Međutim, ne mislim da je taj faktor i presudan što se preko Interneta kod nas ne kupuje u onoj meri kao u EU. Na to ipak najviše utiče zainteresovanost određenih lobija da se održi tradicionalan način kupovine i obavljanja usluga koji podstiču nepoverenje potrošača prema internetu kao prostoru gde mogu da budu prevareni a njihovi podaci zloupotrebljeni. Takva kampanja se sprovodi iako podaci pokazuju upravo suprotno, a to je da je onlajn kupovina u stvari najsigurnija za potrošače i da je prevara i zloupotreba daleko manje nego što je slučaj u tradicionalnim vidovima trgovine. Treba reći i da na nedovoljan procenat građana u onlakn trgovini treba tražiti i u materijalnom stanju određenh slojeva stanovništva koja nemaju dovoljno sredstava za te svrhe”, ističe Bogosavljević.
Prema njegovim rečima, nužno je raditi na tome kako bi se još veći broj potrošača, nego što je to slučaj sada, edukovao o prednostima Interneta prilikom kupovine kao i tehnički obučio o ispravnom i bezbednom načinu njegovog korišćenja.
“Očekujem da će procenti učešća potrošača u onlajn kupovini na našim prostorima sve više rasti a siguran sam da će pozitivnu ulogu u svemu tome odigrati mlade generacije koje imaju potrebna znanja kada je reč o korišćenju Interneta prenoseći ih na starije u svojim porodicama a u ovom trenutku nedovoljno vičnima kada je reč o informacionim tehnologijama”, objašnjava naš sagovornik.
Comments